СЕЋАЊЕ НА ДР КОРНЕЛА РАДУЛОВИЋА

DSCN1538_resizeЗначајан допринос да се наши знаменити суграђани не препусте забораву дао је Љубомир Милин, почасни председник Клуба за DSCN1537_resizeстара и одрасла лица у четвртак, 25. маја. „Сећање на др Корнела Радуловића“ је програм посвећен великом хуманисти, лекару, утемељивачу борбе против туберкулозе на овим просторима.

Вештом нарацијом нас је вратио Љубомир Милин на почетак ХХ века. Било је то време сиромаштва и ниске здравствене културе па је обољевање од туберкулозе било често. У великом проценту ова заразна болест имала је смртни исход.

DSCN1533_resizeРадуловић је рођен у Уздину 1890. године, где је на румунском језику завршио основну школу. У Великом Бечкереку, на DSCN1540_resizeмађарском, завршава пијаристичку гимназију. Студије медицине у Будимпешти прекида због избијања Првог светског рата. У Италији је заробљен као аустроугарски војник, да би као добровољац српске војске учествовао у пробоју Солунског фронта. Завршетком студија у Прагу враћа се у Петровград. И од тада, па током целог радног века, ангажује се да спречи обољевање од туберкулозе, а када до тога дође пружи болесницима најбољу лекарску помоћ.

DSCN1539_resizeИз излагања Љубомира Милина сазнајемо да је др Корнел, поред рада у државним здравственим установама, имао приватну ординацију. У њој је од туберкулозе бесплатно лечио сиромашне и избеглице. Хватајући се у коштац са опаком болести тог времена организује и спроводи течајеве и курсеве за подизање здравствене културе становништва и обуку болничарки. Истовремено неуморно ради да се отворе антитуберкулозни диспанзер а затим и прва специјализована болница за лечење туберкулозе (1945. године у Пашићевој улици број 45). Болница се 1952. године сели у Петефијеву улицу, где се и сада налази.

Др Добривој Добрица Пауновић, аутор књиге о овом зрењанинском великану, записује опроштајне речи др Зорана Каменковића: „Он није продавао своје знање за новац. Награде, које је примао, биле су само мали део заслужених. Своје знање, своју стручност је тако рећи поклањао. Умео је да даје, да помаже, да жртвује… Многе је задужио, није тражио благодарност“… Др Корнел Радуловић је преминуо 1960. године. Улица у Зрењанину носи његово име, а у кући у којој је радио и живео сада се налази Клуб за стара и одрасла лица.

Љубомир Милин је дуги низ година председниковао Клубом. Утемељивач је његових модерних садржаја. Од малена свира на хармоници. Радни век завршио је у зрењанинској болници као анестетичар. У реализацији програма је имао одличне сараднике у супрузи Стојанки и члановима музичке секције. Композиције из времена др Радуловића изводили су Радица Јанков, Милена Радловачки, дует Јуца и Милка и Роса Марјановић. Оркестар је наступио у саставу Василије Маријану, Зоран Кавалић и Никола Бракус. У публици је био и др Добривоје Добрица Пауновић. Уводна и поздравна реч припала је Даници Ђорђевић, руководиоцу Клуба за стара и одрасла лица.