ЗРЕЊАНИНЦИ У СРЕМСКИМ КАРЛОВЦИМА

p1010309Обилазак знаменитости у Сремским Карловцима наликује путовању кроз део историје српског народа у Војводини. А то задовољство имали су чланови Клуба за стара и одрасла лица у четвртак, 22. септембра. Једнодневни излет поверен је туристичкој организацији у овом сремском градићу, а путници из Зрењанина су једнодушни у оцени да их је Јасна Радишић изврсно водила и упознала са много историјских података.

Најпре су Зрењанинци посетили Српску патријаршију, знану и као Карловачка патријаршија.p1010386 Током бурне 1848. године карловачки митрополит је био проглашен за српског патријарха и тако је било све до 1920. године када је патријаршија пресељена у Београд. То је тек неколико историјских чињеница, од обиља које су се могле чути од туристичког водича.

p1010343Следећи споменик културе од изузетног значаја који су обишли чланови Клуба била је Саборна црква Светог Николе. Изграђена је на месту старе цркве из турског времена а радови су завршени 1762. године, после четири градитељске сезоне. Црква је крајем XВИИИ века током пожара озбиљно оштећена а обновљена је 1805. године. Значајно је за овај духовни објекат да је део фресака и слика урадио Паја Јовановић а у њему се налази Чудотворна икона Пресвете Богородице Бездинске.

На пар десетина корака од овог здања је Карловачка гимназија. Незамислива је посета Сремским Карловцима а да се не уђе у најстарију српску гимназију. То су и урадили зрењанински излетници. Противљењима аустријских власти да се граде наше школе и штампарије дошао је крај 1791. године. Иницијатор изградње Гимназије био је митрополит Стеван Стратимировић а са 20.000 форинти подухват је помогао трговац Димитрије Атанасијевић. Данашња зграда велелепног изгледа подигнута је 1891. године. У њој се налази изузетно вредна библиотека за историју Срба у Мађарској. Међу бившим ђацима ове школе су многе значајне личности. Само неки од њих су Сима Милутиновић Сарајлија, Бранко Радичевић, Јован Стерија Поповић, Јосиф Рајачић, Васа Стајић, и нама временски блиских Борислав Михајловић Михиз, Вида Огњеновић и Дејан Медаковић.

После неколико тешких пораза у рату између Аустрије и Турске ова друга је предложила склапање мира. До тога је дошло 1699. године. Осим директних учесница рата у Сремским Карловцима су тада боравиле делегације многих европских држава. Зрењанинци су обишли и овај објекат. У то време била је већница, затим богомоља а сада је храм Капеле мира.

Предах после обиласка историјских знаменитости појединци су искористили да се попну на Видиковац. Посебно уређено место са ког се пружа предиван поглед на Сремске Карловце и околину и на коме посетиоци имају прилику да се фотографишу уз спомен бисту нашег познатког песника Душка Трифуновића.

Уследио је заједнички ручак, а у повратку излетници су отишли у манастир Крушедол. Изграђен на обронку Фрушке горе манастир је задужбина породице последњих деспота у Срему – Бранковића. Градња је трајала од 1509. до 1514. године. У Крушедолу је сахрањена породица Ђорђа Бранковића, два српска патријарха и краљ Милан Обреновић.

Презадовољни посетом Сремским Карловцима чланови Клуба за стара и одрасла лица нису осетили умор иако су се у Зрењанин вратили после 18 часова.

p1010356 p1010319 p1010330