НЕКЕ слике из детињства су толико живе да ме просто гоне да урадим макету.
ВЕТРЕЊАЧА ПО СЛИКАМА ИЗ ДЕТИЊСТВА: Зрењанинац Бранислав Френц (69) у старачком дому успео да оствари свој сан из дечачких данаФото Б. Грујић
Радим их скоро цео живот, али тек недавно ми се испунила дечачка жеља да од шперплоче, лесонита, шрафова и навоја урадим аутентичну макету, Бошњакове ветрењаче, која је у Меленцима, мом родном селу, изграђена 1890. године.
Тај сан Браниславу Френцу (69) испунио се у миру собе у Геронтолошком центру у Зрењанину, коју дели са супругом Радославом.
– Макете сам почео да правим у војсци, биле су то оне популарне Ајфелове куле, стоне лампе, а ово ми је прва ветрењача и веома сам поносан на њу – каже Бранислав, истичући да без обзира на то што је израђена у размери један према 50, на макети све ради, крила се окрећу, вага, светло, ђерам.
Са животном сапутницом, са којом је 44 године у браку, последњу деценију живи у Дому за старе у Зрењанину, а сину Владимиру су оставили породичну кућу. Сретни су у простору, који испуњава склад, мир и узајамно поштовање и љубав.
– Болујемо свако своје бољке, супруга је тешко покретна, али не дамо се, она пева у хору, бави се оригамијем и израђује предивне украсне предмете, цвеће, кутије, а ја сам опет, заокупљен својим хобијем, у који сам заиста уложио прилично труда – наставља Бранислав.
Са супругом Радославом, Фото Б. Грујић
Тачно 60 дана, како је и предвидео, Браниславу је било потребно да оствари замишљено, свако пре подне је радио у радионици, а увече до касно у соби у дому. Бринуо је о сваком детаљу, трудио се да комплетна атмосфера макете буде што аутентичнија, временима која су прошла, а он их добро памти.
– Ветрењаче су иконе мог детињства и сећам се да ме је као дечака деда водио баш на ову Бошњакову, на периферији Меленаца и све ми је деловало идилично и фасцинантно, отуда су слике тако живе – наставља Бранислав, који је до сада израдио око стотину разних макета.
Захвалан сину, који му је набавио оригинални пројекат, стрпљиво и предано, Бранислав је најпре урадио нацрт макете, а онда мирних руку, започео израду, користећи материјал који му се нађе у радионици.
– Некада по целу ноћ ока нисам склопио, размишљајући како да нешто направим, отклоним, дорадим и ето исплатило се – додаје човек за којег је Дејан Бошњак, времешни учитељ, када је видео макету, рекао да има златне руке и да је то уметничко дело.
Мада је до сада израдио макете различитих предмета, има жељу да уради запрежна сељачка кола и када набави нову бушилицу, одмах креће на посао.
– То је још један сликовити обрис мог детињства, невероватно колико су ми те слике из прошлости живе у сећању и просто ме гоне да израдим макету тих кола – додаје наш саговорник.
НА ИЗЛОЖБИ У МУЗЕЈУ
БРАНИСЛАВ, како каже, волео би и била би му велика част да његова макета ветрењаче буде део изложбе и касније сталне поставке предмета старог Баната у Музеју Зрењанина.
МАЛИ СТВАРНИ СВЕТ
ПРОСТОР око саме ветрењаче одише животом, фигурице људи дочаравају радну атмосферу, јер људи су око ветрењача радили, доносили и односили џакове са житом, кукурузом.
Преузето са портала https://www.novosti.rs
