У петак 8. септембра, аутобус са излетницима, члановима Клуба за стара и одрасла лица из Зрењанина, зауставио се у Шушари, ушушканом, вишенационалном сеоцету опкољеног шумама и виноградима, на ободу Специјалног природног резервата „Делиблатска пешчара”.
Сви чланови Клуба који су тог дана први пут закорачили у један свет дивне природе и још дивнијих домаћина, истински су се уверили колико је било оправдано одушевљење оних чланова који су раније посетили ово место.
Pažljivo pripremljen program ljubaznih domaćina, članova Kluba za stare “Božur”, započeo je divnim dočekom gostiju u letnjikovcu u centru ovog mestašca. Posle veselog druženja, uz prigodnu izložbu karikatura i obaveznu zajedničku fotografiju, vremešni gosti uputili su se hrabro u pešačenje talasastim, nestvarnim krajolikom Peščare, uz interesantne priče domaćina, vrsnih poznavaoca ovog specifičnog banatskog prostora. Deliblatska peščara jedinstvena je inače u Panoniji i Evropi, bogata endemskim vrstama flore i faune, gde se ističu banatski i stepski božur i ptice pčelarice.
Упознавње са богатом историјом и природом овог краја настављено је касније у центру села обиласком најстаријег водовода у Европи (1900. године урађена је бушотина дубине 168м, изграђено 10 км водовода и пуштена у погон ветрењача, по пројекту Ајфеловог бироа у Паризу). Посећена је и Галерија, са поставком радова сликарске колоније која је у комфорном амбијенту овде радила више година, као и импресивно здање обновљене Католичка цркве.
Повратак у летњиковац обележен је дегустацијом домаћег вина и меда са песка, уз такмичење у пикаду. Весело дружење је потом настављено на заједничком ручку у пријатном простору Дома културе, са поздравним обраћањем домаћина и директорке центра за социјални рад из Вршца.
На топлом пријему љубазних домаћина захвалила се у име гостију руководилац Клуба Даница Ђорђевић. Пријатној атмосфери допринео је наступом фолклорне групе, певача и наших музичара Васе и Зорана.
Док је аутобус кретао за Зрењанин, чланови Клуба су били препуни утисака са оним што су видели, а посебно оним што су доживели у сусрету са људима тог питомог сеоцета са свега 250 становника.
