Близу смо краја календарске године, киша прилично пада као да хоће да означи крај јесени, пандемија не јењава, а ми и даље се трудимо да то све превазиђемо и да уживамо у програмима четвртком.
Катарина Милојевић је најавила данашњи програм, а важнију улогу је имала зато што је програм секције лепих речи где је она председник.
После поздрава гостију , врло лепо је осмислила концепцију програма, кроз који нас је позвала “да заједно прошетамо путањом сачуваних сећања преточених у успомене које значе.”
Наиме, три аутора су представила свој рад кроз неке приче, успомене из њиховог живота.
Роса Марјановић је песмом најавила почетак самог програма.
Први аутор је Биљана Д. Мартинов са блоком “Осмех кроз сузе”. Желела је да нам представи својих 8 написаних и објављених књига , о којима је за сваку понешто рекла, како је настала, одакле је долазила до материјала и идеја. Углавном су то аутобиографске приче, преточене у судбине личне или других људи, њихов живот па и смрт. Ту није крај, Биљана има пуно још тога да нам покаже и прикаже и надамо се да ће успети у свему зацртаном. Њене изабране песме је отпевала Роса Марјановић и Власта Момиров.
Други аутор је Милорад Мартинов и његов блок има радни наслов “Животни мозаик”. Кроз причу ” Лаура” је описао судбину своје мајке и живот своје породице уз њу. Други део нас је растужио због прошлих времена која су нам остала у лепом сећању, али нажалост , само у сећању. Песмом “Клипа-клапа”, описан је рад машине за ткање у сада непостојећој фабрици тепиха Пролетер, чији је Милорад једно време био руководиоц. Песмом “Жено моја драга” , приказао је љубав према својој сапутници.
Музичке нумере су отпевале Славна Јевремов , Славица Попов и Власта Момиров.
Трећи аутор је била Спасенија Стојковић, која је дала акценат на време НОР-а када је била мала и познавала једну породицу на салашу по којој се и њен радни блог зове “Кућа стара” а прича “На баба Марином салашу”. Веома је детаљно и са саосећањем описала доброчинства баба Маре, која је помагала партизанима, сиромашнима , а и свима који су били у невољи. Као награду за доброту њене душе, баба Мара је живела 100 година и сви су је поштовали. Спасин музички блок је отпевао Панта Јосимов и Славна Јевремов.
Завршавајући програм, Катарина Милојевић се захвалила ауторима и напоменула да ће литерарна секција осмислити још оваквих програма како би сви добили прилику да се представе по жељи.Катарина је казала и ово :”Хвала нашем оркестру, солистима, који користе своју моћ-чаролију да нас својим наступима учине веселим и срећним”.
Песмом “Јованова корита”, певачице Милка Куриџа и Јулијана Весков, завршиле су официјелни део програма , а после тога уследило је коло, приче, честитања, сликање.
Лепо је бити део Клуба за стара и одрасла лица.
