Направљен од дрвета, камена, бетона или челика, мост је грађевина која спаја две обале, олакшава прелазак и повезује. Често се каже да мостови повезују и људе. Мостове видимо и као руке које се рукују, представљајући живот, љубав и пријатељство.
Један од многих мостова који су изграђени у Зрењанину преко Бегеја је и висећи пешачки мост, дело инжењера Радета Јањатова 1962. године. Жеља је била да се овим мостом повеже центар града са насељем Мала Америка. Међутим, 1985. године регулисањем Бегејске петље и затрпавањем меандера део реке који је био тачно испод моста је нестао. Тиме је висећи пешачки мост постао мост на сувом.
Могло би се рећи да је овај мост на сувом постао јединствена атракција града на Бегеју. Због свега тога је Френц Бранислав, корисник Геронтолошког центра у Зрењанину после фантастичних макета које је до тада урадио, одлучио да до детаља изради и овај мост.
Педантан и посвећен у свом макетарском раду, Бранислав је до сада израдио и представио велики број макета. Један од првих радова је била његова кућа коју је израђивао неколико месеци. Након тога су уследили : Ајфелов торањ, Бошњакова ветрењача, чувени Велики мост који је опеван и у песми „Чети`р коња дебела и коначно и Висећи пешачки мост или мост на сувом.
