У нашем Клубу, 10.11.2022. године, врло интересантан програм припремили су наши чланови, социјална радница Славица Богдановић и музички педагог Радован Марков, под називом “Програм без микрофоније”, посвећен музици на стихове Јована Јовановића Змаја,. Запањујућа је чињеница о броју песама које су компоноване на стихове овог нашег великог песника.
Пред бројном публиком и у пријатној, опуштеној атмосфери, програм је отворен са “Песмо моја”,некад велики хит Здравка Чолића, у извођењу Росе Марјановић и уз пратњу младе Весне Горшћак на флаути. Потом се поздравним речима присутнима обратила руководиоц Клуба Данице Ђорђевић, а певачка група Радована Маркова извела песму “Месечина”.
Коауторка програма је у уводном делу објаснила поближе концепцију програма и најавила песму “Тихо ноћи” из збирке “Ђулићи” у извођењу дуета Јулијана Весков и Милка Куриџа. Ређали су се потом наши изванредни солисти, најпре у групи са песмом “Небо је тако ведро”, а потом Славица Попов и песма “Кад се сетим мила душо”, Милена Петровић и песма “Село сунце на западу”, Роса Марјановић и песма “Гора гору не мож’ грлити”, Милена Радловачки са песмом “Кажи ми кажи како да те зовем”, па Никола Бракус и песма “Једна цура мала”, Властимир Момиров са песмом “Кад сам био на твом гробу”, затим Никола Бракус и песма “На крај села чађава механа”, па изванредни дует Милена Радловачки и Славица Попов са песмом “Крај овако дивне ноћи” и на крају Властимир Момиров и песма “Сунце жеже, запара је љута”.
Солисте је пратио оркестар који су чинили изванредни, искусни харманикаши Василије Маријану и Светислав Николић, уз Зорана Кавалића на гитари.
Између појединих музичких нумера текла је предивна прича Славица Богдановић о пореклу појединих песама и о животу и делу Јована Јовановића Змаја, аутора “најискренијих и најузбудљивијих стихова у српској лирици”.
На самом крају програма, поново се чула песма “Тихо ноћи” у извођењу свих учесника и одушевљене публике.
