Веома интересантан програм у Клубу у четвртак 18.05.2023. године припремио је наш члан Радован Марков. Као професор музике, педагог и врсни познавалац наше изворне музике и етно звука, презентовао је веома успешно бројној публици у Клубу завидан опус српских народних песама југа Србије насталих крајем деветнаестог века.
При томе је сплет тих песама исплео око настанка приче о познатој Зони Замфировој, откривајући углавном непознату чињеницу да је та прича настала у Приштини, тада још увек у границама турске државе. У то време је ту службовао Бранислав Нушић као конзул и помагао Стевану Мокрањцу у записивању и сакупљању српских мелодија са тог подручја. Тако су настајале чувене Руковети, хорске рапсодије сачињене од низа народних песама које је Мокрањац уметнички обрадио. Међу сакупљеним песмама нашла се и песма о љубави лепе Јевке Замфирове и кујунџије Марка. Причу о тој љубави Нушић је понудио Стевану Сремцу, који ју је, са извесним изменама, пренео у Ниш. Тако је настала чувена књига “Зона Замфирова”, оживљена касније успешно и на филмском платну.Програм је отворила и поздравила с
ве присутне Славица Богдановић, руководилац Клуба а истовремено модератор програма. Између редова њене интересантне приче, ређале су се бројне песме у извођењу наших врсних музичара.
У пратњи нашег оркестра, који су чинили изванредни Василије Маријану и Светислав Николић на хармоници, наступили су опробани вокални солисти: Властимир Момиров, Роса Марјановић, Славица Попов, Милена Петровић и посебно надахнута Милена Радловачки.
Ређале се се песме “На врата сеђаше Јевка Замфирова”, “Устај Като”, “Што си Лено”, “А што си сејано”, Синоћ кад те видо Зоне”, “Симбил цвеће”, “Низ бањо иде”, “Што ми је мерак”…
Публика је певала заједно са извођачима и сваки наступ пропратила великим пљеском.
