Бројна публика је топло поздравила извођење познатих староградских песама и својим певањем здушно пратила извођаче. Велики допринос том пријатном угођају дао је Василије Маријану на хармоници, посебно поздрављен бурним аплаузом. И професор Гагић је са својом причом анимирао посетиоце у сали.
Чуло се „Бели багрем“, „На те мислим“, „Не лудуј Лело“, „Елено, моме Елено“, „Док палме њишу гране“ и многе друге, да би се на крају на бис отпевала песма „Тихо ноћи моје злато спава“.
Пуни пријатних утисака и задовољства због успешног наступа, публика и извођачи су заједно напустили барокну салу и отиснули се у влажну, децембарску ноћ
