Тог четвртка 16.05.2024. године, бројна публика у нашем Клубу топло је поздравила још један програм чланице литерарне секције Оливере Блажин посвећен великанима српске књижевности. После програма посвећеног великој српској песникињи Десанки Максимовић од пре тачно пола године, сада је програм био посвећен Јовану Дучићу, нашем највећем лиричару и једном од најзначајних песника српског модернизма.
Оливера је успешно осмислила програм насловивши га “Јован Дучић, љубави амбасадор” и у њему су узели учешће чланови литерарне и музичке секције Клуба. Најпознатији Дучићеви стихови пажљиво су комбиновани са одабраним музичким нумерама, чинећи тако амбијент за уживање многобројној публици.
Програм је отворила и поздравила све присутне руководилац Клуба Славица Богдановић. Потом је Оливера Блажин у уводној речи ближе изложила концепцију програма и упознала присутне са ликом и делом великог песника, нагласивши посебно његово дугогодишње, успешно ангажовање у дипломатији. Модератор програма је био Милинко Вуковић.
Отпочело се са познатом песмом “Моја поезија” коју је читала ауторка програма. Наступили су потом, поред ауторке програма, чланови литерарне секције Оливера Каран, Рожика Рашевић, Радмила Кузманов, Милорад Мартинов, Биљана Димитријевић Мартинов, Драгиња Миловић, Витомир Ћурчин, Љиљана Шмитал и Милинко Вуковић. Чули су се стихови познатих песама “Дубровачки мадригал”, “Морска врба”, “Сусрет”, “Мала принцеза”, “Звезде”, “Јабланови”, “Враћање”, “Душа”, “Символ”, “Повратак”, да би на крају Милинко Вуковић емотивно прочитао познату “Песму жени”.
У пратњи нашег оркестра, који су чинили изванредни Василије Маријану и Милан Васић на хармоници, Светислав Николић на органи и Зоран Кавалић на гитари, између Дучићевих стихова, наступили су, на велико задовољство публике, вокални солисти: Властимир Момиров, Никола Бракус, Милена Радловачки, Радован Радишић, Роса Марјановић, Маргит Куцора, Вероника Чикош, Милена Петровић и Оливера Каран. Отпочело се песмама “Прошле су многе љубави”, “Јесење лишће”, па се наставило са песмама “Циганка сам мала”, “Мирјана”, ”Миљацка”, “Жал ” и многим другим, да би на крају Радован Радишић, на задовољство публике, ефектно завршио песмом “Поломићу чаше од кристала”.
Публика је певала заједно са извођачима и сваки наступ пропратила великим пљеском. На крају, уз заједничко фотографисање, у добром расположењу ни коло није изостало…
