Вероника Варјаш, истакнута и свестрана чланица нашег Клуба, одавно није више са нама. У понедељак, 04.07.2022. године, на дан њеног рођења, њена деца, Ангела и Борис, у Клубу су осмислила и приредила својеврсни омаж својој мајци, надасве топао и осећајан.
Руководиоц Клуба Данице Ђорђевић бираним речима је поздравила све присутне, које су, осим рођака, чинили наши чланови, посебно Вероникини пријатељи из сликарске секције и хора. Велику пажњу су изазвале по зиду изложене слике наших мајстора кичице, нарочито Вероникине слике.
Потом се Ангела осврнула на преданост Клубу своје мајке и презентовала кратки филм који њен син посветио својој “Драгој Омики, која је својим животом улепшала све наше…”. Ређале су се породичне слике, топле и пуне љубави, уз незаборавну песму Ђорђа Балашевића “Портрет мог живота”.
Вероникин син Борис демонстрирао је затим своје изванредно умеће у свирању на виолини. Ређале су се познате песме “Девојко мала”, “Yестердаy”, да би се ефектно завршило са његовој мајци омиљеним Монтијевим чардашем.
Своје импресије о Вероники, спонтано и искрено, изложили су Мира Драганов, као руководиоц сликарске секције, Јелка Стојков, пријатељица по кичици, па и један комшија, отпевавши “Јуте сам се заљубиа”…
У добром расположењу, како већ приличи рођендану, под вештим Ангелиним рукама приступило се резању рођенданских торти.
Уследила је потом наградна игра за избор најбољих слика тајним гласањем свих присутних. Слика са коњима у галопу Јагоде Николић је добила највише гласова.
Уз пријатно дружење и заједничке фотографије приведен је крају овај омаж у част Веронике Варјаш. Оставила је неизбрисав траг у срцима свих који су је познавали, а посебно у срцима њене дивне деце…
У пратњи нашег оркестра који су чинили изванредни, искусни харманикаши Василије Маријану и Светислав Николић, уз Николу Бракуса на прим тамбурици, успешно су наступили, осим саме ауторке програма, солисти: дует Јулијана Весков и Милка Куриџа, Роса Марјановић, Властимир Момиров, Павел Жебељан, Милена Петровић, Милена Радловачки, Славна Јевремов, Славица Попов, Вељко Јовановић, Смиља Стојин, Анка Хајду и Маргит Куцура.
Отпочело се, а и завршило, весело и у брзом ритму далматинском песмом Томислава Ивчића “Вечерас је наша фешта” у извођењу свих солиста заједно. Следила је потом македонска песма “Битола, мој роден крај” и да би се наставило са добро познатим мелосом широм некадашње земље.
Све је било пропраћено бурним аплаузом присутне публике, која је често песмом пратила извођаче, а и заплесала.
