У Клубу је 21.03.2024. године уприличен вредан књижевни догађај, промоција књиге “НИЧИЈИ” наше чланице Оливере Каран. То је њена трећа књига, а несумњиво круна досадашњег књижевног стваралаштва. Угледала је светло дана на прошлогодишњем Сајму књига и од тада побрала неподељене симпатије бројне читалачке публике.
Откуд назив “НИЧИЈИ”!? То је животна прича о злехудој судбини неприпадања главног јунака Нике Петрова – Жуће, алијас Ђанија. Нико је заправо ничији, у чему се огледа препознатљивост књижевног потписа ауторке по мериторном мишљењу рецензенткиње Оливере Ристић: ”Они који су му показали да свет може бити и бољи, да је правда спора али достижна, зову се Богољуби, доктор и адвокат, а медицинска сестра која му је дала подстрека да се пробуди и пожели да још мало живи, зове Божана. Ту је и голуб на симсу болничке собе с којим је Нико изградио поверење које ни са ким до тада није имао, хранећи га окрајком хлеба, а то поверење му је некада причињавало једину радост, носи име Радован.”
У пријатној, опуштеној атмосфери, уз присуство љубитеља писане речи и музике, програм је отпочео поздравним речима руководиоца Клуба Славице Богдановић. Као и са претходним романом, она није крила своје одушевљење и овом књигом писаном из душе, добоко емотивну, коју је прочитала у једном даху. Њој се потом придружила Миља Лукић, власница издавача “СловоПрес” Београд.
Животна прича главног јунака, ношена зналачким умећем нарације списатељице, обухвата дужи временски период, на овим ширим, увек турбулентним, европским просторима.
У представљању књиге, читањем 10 кратких одломака, осим саме ауторке, учествовали су чланови Секције љубитеља поезије и прозе: Драгиња Миловић, Биљана Димитријевић Мартинов, Милинко Вуковић, Љиљана Вељић, Милорад Мартинов, Радмила Кузманов, Јелица Виријевић и Витомир Ћурчин.
Између текстова провлачиле су се и тематски вешто уклопљене музичке нумере.
У пратњи нашег оркестра, који су чинили Светислав Николић на органи, Милан Васић на хармоници и Зоран Кавалић на гитари, успешно су са 10 песама наступили солисти: Милена Радловачки, Оливера Каран, Милена Петровић, Властимир Момиров, Роса Марјановић и Славица Попов.
Отпочело се са ностагичном македонском песмом “Зашто си ме мајко родила”, а наставило са песмом “Успори мало судбино” у извођењу саме списатељице Оливере Каран. Врсни солисти нашег Клуба наступили су са песмама “Зашто ми срце рани”, “Станите дани, станите ноћи”, “Зарасле су стазе моје”, “Нисам те се нагледао”, “Љубав ми срце мори”, “Тако је суђено”, “Стани сузо издајице”, да би на крају Роса Марјановић, у складу са “хепиендом” књиге, ефектно завршила са песмом “Дајте вина хоћу лом”.
Сви наступи су поздрављани бурним аплаузима публике, а због нагомиланих емоција ни сузе нису изостале…
