У инспиративном амбијенту велике сале зрењанинског Културног центра, Клуб за стара и одрасла лица обележио је 30.10.2024. године 40 година од формирања Службе за помоћ у кући и сумирао најатрактивније клупске активности у протеклих годину дана. У програму под називом “Ту смо за вас” учешће су узели чланови следећих секција: музичке, фолклорне, драмске, хорске и љубитеља поезије и прозе.
Бројној публици, која је добрим делом испунила салу, најпре се поздравним речима обратила Славица Богдановић, руководилац Клуба. која је била присутна и приликом првих корака како самог Клуба, тако и припадујуће Службе за помоћ у кући. Пробраним речима су потом о Клубу и настајању Службе за помоћ у кући говорили Тања Живанов, директорица Герентолошког центра Зрењанин, у оквиру којег је и формиран Клуб, као и Дамјан Будурин, директор ГЦ те давне 1984. године, који је из прве руке осведочио о визионарству и огромном прегалаштву који су обележили прве кораке нове Службе.
Програм је иначе зналачки конципиран, да се у релативно кратком времену представе најзначајније активности клупских секција са најатрактивнијим тачкама које су плениле пажњу публике протекле године.
Уметнички програм је отворио хор са песмом “Док палме њишу гране”, док је Славица Попов са пуно емоција прочитала песму “Још бих да волим” Јованке Грубић..
Потом је наступила Милена Петровић, истакнути члан музичке секције, са носталгичном песмом “Вратићу се једног дана”, а у пратњи наших искусних музичара, хармоникаша Василија Маријануа и Милана Васића, као и гитаристе Зорана Кавалића.
Најистакнутији мушки вокални солисти Властимир Момиров и Радован Рашевић извели су веселу песму “Два брата из равног Баната” Милана Прунића, да би затим бројни чланови драмске секције извели “Пардонирање”, одломак из култне представе Зорана Петровића “Село Сакуле, а у Банату”. Јованка Говедарица је са пуно шарма прочитала “Дивну песму” Биљане Тодорић, док је Милена Радловачки надахнуто и у веселом ритму представила сплет војвођанских песама.
Фолклорна секција на челу са Вањом Илијевим извела је градске игре, бурно поздрављена од публике.
Лирски и носталгични ванвременски хит Јадранке Стојаковић “Све смо могли ми” отпевала је успешно и са пуно емоција Славица Попов.
Потом су у ритму чардаша наступиле Маргит Куцора и Вероника Чикош, да би затим Рожика Рашевић прочитала песму “Понекад” Јелке Кнежевић из Кикинде.
Витомир Ћурчин је разгалио публику својим афоризмима, да би потом своје надпевавање започеле певачке клупске звезде Властимир Момиров и Роса Марјановић. Појединачно су наступили са песмама “И да се врате године младе” и “Ја немам други дом”, док су заједно отпевали својевремено хит Ане Бекуте “Треба времена”.
На самом крају програма, сви извођачи заједно, предвођени Миленом Радловачки, опростили су се од одушевљене публике познатом “Пензионерском песмом”.