У четвртак 17.04.2025. године одржан је у нашем Клубу програм литерарне и музичке секције под називом “Лаза Костић, међу јавом и мед сном”. Посвећен је нашем великом књижевнику и романтичару Лази Костићу и његовој великој и трагичној љубави према Ленки Дунђерски.
У пријатном амбијенту пуне сале нашег Клуба, украшене сликарским радовима наших вредних сликарки, у програму су се представили чланови литерарне и музичке секције,
Програм је отворила и поздравила све присутне руководиоц Клуба Славица Богдановић. Потом је Радмила Кузманов у уводној речи у име литерарне секције изложила концепцију програма и преузела његово вођење.
Наступили су следећи чланови литерарне секције: Оливера Блажин, Бранка Босанац, Љиљана Шмитал, Милинко Вуковић, Драгиња Миловић, Радмила Кузманов, Рожика Рашевић, Витомир Ћурчин и Оливера Каран. Изложена је биографија Лазе Костића, великана наше књижевности који је говорио 8 светских језика, читали су се одломци из Дневника Ленке Дунђерски, Лазине песме, а посебно стихови којим је легенда о Лази Костићу и Ленки Дунђерски преточена у најлепшу српску љубавну песму „Санта Мариа делла Салуте“.
Публика је пажљиво пратила њихов наступ и наградила их спонтаним аплаузом. Између наступа литерата изводиле су се пригодне музичке нумере.
У пратњи нашег оркестра, који су чинили изванредни Василије Маријану и Милорад Васић на хармоници, Светислав Николић на органи и Зоран Кавалић на гитари, наступили су, на велико задовољство публике, вокални солисти: Милена Петровић, Радован Радишић, Оливера Каран, Роса Марјановић, Славица Милишић, Славица Попов, Властимир Момиров, Маргит Куцора и Вероника Чикош.
Чуле су се песме “Што се боре мисли моје”, “Хладан ветар пољем пири”, “Овај мирисни цветак”, “Где си душо, где си рано“, “Болујем ја, болујеш ти”, “Пред Ленкино кућом” и многе друге.
Пут до срца свих присутних најбоље су проналазили стихови и музика који наглашавају љубав, носталгију, сету и пролазност живота.
На крају програма су се сви извођачи заједно, предвођени Миленом Петровић, опростили од публике познатом староградском песмом “Тихо ноћи моје злато спава”.
Није изостало ни заједничко фотографисање, као ни наставак дружења у пријатној и опуштеној атмосфери.
