Интересантан уметнички доживљај приредила је бројној публици у Клубу тог четвртка 19.02.2026. године Вера Лазић, дугогодишњи члан ликовне секције Клуба. У оквиру своје друге самосталне изложбе под називом “Лепота у оку”, велики број њених изванредних слика изложен је на зидовима велике сале. У читав тај визуелни доживљај лепоте у оку, ауторка програма је вешто укомпоновала лепу песму и лепу реч.
У пријатној, опуштеној атмосфери и препуној сали, програм је отпочео поздравним речима руководиоца Клуба Зорана Мандића. Потом је у име ликовне секције Рожика Рашевић бираним речима похвалила сликарско умеће Вере Лазић и позвала све да се придруже на путовању кроз унутрашњу и спољашну лепоту жене, јер она није само оно што видите, већ и све оно што јесте и све оно што њено биће носи са собом. Фасцинантно делују грациозне, елегантне и помало мистичне фигуре жене са обавезним шеширом и цветом. О самој концепцији програма и о свом сликарском путу говорила је потом ауторка програма.
У литерарном делу програма Милица Силни се пробраним речима обратила Вери, да би се пригодним стиховима надахнуто изразили Љубица Грујин, сама Вера Лазић, Славица Богдановић и Мира Драганов, као и Витомир Ћурчин својим афоризмима. Посебно је емотивна била животна прича коју је Мира Драганов посветила ауторки програма.
У пратњи нашег оркестра, који су чинили изванредни Милорад Васић на хармоници и Зоран Кавалић на гитари, наступили су наши најбољи вокални солисти: Радован Радишић, Роса Марјановић, Властимир Момиров, Милена Радловачки, Јоца Коменов, Славица Милишић, Милена Петровић и Вероника Чикош..
Отпочело се са песмама по избору Вере Лазић “Ово је прича о нама”, “Моравско предвечерје” и “Скелеџија на Морави”, а наставило са песмама “Мој град”, “Врати се у мој загрљај”,” и “Тако ми недостајеш”, “Нек увену руже”, “Дођи и врати наше дане”, “Париски локал”, “Лаванда”, “Хаљиница боје лила” и друге.
Сви су се представили са по две успешне интерпретације, уз буран аплауз публике.
На самом крају, програм је ефектно завршен наступом дуета Властимир Момиров-Радован Радишић са бећарском, лалинском песмом “Два шешира”.
