У понедељак 14.04.2025. године, одржано је у нашем Клубу једно интересантно предавање из српске историје о Наталији и Милану Обреновићу из циклуса ”Жене српских владара”. Предавање је одржао професор историје у зрењанинској гимназији, сада у пензији, Рако Томовић. Ово је иначе било његово друго предавање у Клубу. Претходно, пре годину дана, имало је за тему догађај од пре 90 година, који не престаје да интригира историчаре и ширу јавност –атентат на Александра Карађорђевића у Марсеју.,
На почетку је Славица Богдановић, руководилац Клуба, представила предавача и изразила задовољство због показаног интересовања присутних за прецизније тумачење несумњиво значајне историјске улоге жена српских владара.
Елоквентно, живописно и са пуно темперамента, анализирао је професор историјске прилике у Србији које су претходиле браку Наталија Кешко, како је било њено девојачко презиме, рођене у Фиренци, главном граду Тоскане, 1859. године и Милана Обреновића. Рано је остала без оца, са само шест година, а у 15. години је остала и без мајке. Одрастала је и школовала се у Молдавији, Румунији и Русији.
За краља Милана Обреновића се удала 1875. године и то врло млада (16 година). Наредне године на свет је донела принца Александра, новог наследника династије Обреновића. Имали су још једног сина Сергеја, који је умро пет година након рођења.
Сукоби између супружника били су изазвани људским и политичким неслагањима. Док је Милан тражио ослонац у Аустроугарској, дотле је Наталија била русофил.
Разлаз Наталије и Милана трајао је неколико година, а скандалозне хронике биле су испуњене причама о овом пару. Брак је завршен 1888. године, али је развод био нерегуларан и касније поништен, а ни Наталија га никада није признала.
Једна је од највећих донатора Београдског универзитета. Повод поклону је знак захвалности београдским студентима и професорима, који су једном приликом спречили краља Милана да је протера из земље.
Преминула је 5. маја 1941. године у Паризу.
Читаво предавање праћено је пажљиво одабраним фотографијама краљевског пара пројектованим на видео биму.
Знатижељна публика имала је прилику да чује многе детаље за које досад није знала, захваљујући издатим књигама и отварањем архива по свету.
По успешном завршетку предавања, то су потврдила постављена питања и дискусија.
Показало се да међу времешним члановима нашег Клуба постоји изражено интересовање за слична предавања из наше пребогате историје, која је професор већ најавио…
