Тог четвртка 18.09.2025.године, у смирају лета, бројна публика у нашем Клубу имала је прилику да ужива у интересантном, првом самосталном програму наше чланице Бранке Босанац под називом “Живот треба живети – он те неће ћекати”.
Ауторка програма је зналачки одабрала песме, музичке нумере, цитате и мисли на вечну тему пролазности живота и живљења у актелном тренутку када “времена више нема” а “нашој души се жури”.
У томе су јој помогли чланови литерарне и драмске секције Клуба. Све је то вешто укомпоновано са пригодним музичким нумерама у извођењу чланова наше музичке секције
Програм је отворила и поздравила све присутне руководилац Клуба Славица Богдановић.
Потом је Бранка Босанац у уводној речи ближе изложила концепцију програма и преузела његово вођење.
Одабране текстове, осим саме ауторке програма, читали су: Властимир Момиров, Радмила Кузманов, Драгиња Миловић, Љиљана Шмитал, Маргит Куцора, Милена Петровић, Радован Радишић, Милинко Вуковић, Јованка Говедарица, Биљана Димитријевић-Мартинов и Милорад Мартинов. Својим песмама представили су се ауторка програма, као и Милинко Вуковић, који је и са надахнутом Драгињом Миловић развеселио публику у два скеча.
У пратњи нашег оркестра, који су чинили изванредни хармоникаши Василије Маријану и Милорад Васић, Светислав Николић на органи и Зоран Кавалић на гитари, наступили су вокални солисти Милена Петровић, Радован Радишић и Властимир Момиров.
Чуле су се песме “Стариш а не остариш”,“Знаци старости”, ”Иде, иде живот”, “Прошле су многе љубави” и “Моји су другови”.
У наставку програма Вера Фајин је отпевала песме “Као вино и гитара” и “Закуни се љубави” уз музичку пратњу Павла Карлечика на електричној гитари, који је потом извео три соло нумере: “Криво је море”, “Опрости ми што те волим” и “Слике у оку”.
Публика је певала заједно са извођачима и сваки наступ пропратила великим пљеском.
На крају програма, сви учесници заједно опростили су се од публике ванвременским хитом “Сребрних крила” “Нек живи љубав”.
И после самог краја програма и заједничког фотографисања, присутни су наставили дружење у пријатној и опуштеној атмосфери, са речима бразилског песника Мариа де Андрадеа у мислима: Имамо два живота и онај други почиње у тренутку кад схватиш да је живот само један…
