Тог четвртка 14.05.2026. године, бројна публика у нашем Клубу топло је поздравила седми самостални програм чланице литерарне секције Оливере Блажин посвећен великанима српске књижевности старије генерације: Милану Ракићу, Десанки Максимовић, Јовану Дучићу и Алекси Шантићу. Оливера је успешно осмислила програм насловивши га “Моја поезија” по познатој песми Јована Дучића, и у њему су узели учешће чланови литерарне и музичке секције Клуба. Најпознатији стихови наших песничких великана пажљиво су комбиновани са одабраним музичким нумерама, чинећи тако амбијент за уживање многобројној публици.
Програм је отворио и поздравио све присутне руководилац Клуба Зоран Мандић. Затим је Радмила Кузманов испред литерарне секције поздравила занимљив књижевни подухват Оливере Блажин, да би потом сама ауторка у уводној речи ближе изложила концепцију програма. Вођење програма преузео је модератор Милинко Вуковић.
Најпре је успешно наступио клупски хор под диригентском палицом Марије Падејски и песмама “Тихо ноћи”, “Кроз поноћ нему“ и “Земљо моја”.
Литерате су отпочеле са познатом песмом “Госпођици” Алексе Шантића коју је читала Ружица Кнежев. Наступили су потом, поред Радована Радишића, чланови литерарне секције Драгиња Миловић, Биљана Димитријевић Мартинов, Милинко Вуковић, Рожика Рашевић, Милорад Мартинов, Витомир Ћурчин, Радмила Кузманов, Бранка Босанац, Јелена Бурсаћ и Љиљана Шмитал. Чули су се познати стихови Милана Ракића ( “Једна жеља”, “Обична песма”, “Јефимија”), Десанке Максимовић ( “Опомена”, “По растанку”),Јована Дучића ( “Моја поезија”, “Сусрет”, “Враћање”) и Алексе Шантића ( “Не вјеруј”, “Вече на шкољу”, “Пролеће”).
У пратњи нашег оркестра, који су чинили изванредни Милорад Васић на хармоници, Светислав Николић на органи и Зоран Кавалић на гитари, између познатих стихова, наступили су, на велико задовољство публике, вокални солисти: Милена Радловачки, Роса Марјановић Властимир Момиров, Славица Попов и Радован Радишић. Отпочело се песмама “Беле руже” и легендарном “Емина”, па се наставило са песмама “Невени, невени”, “Иди, иди…”, ”Испод палме на обали мора”, “Тамно вишњеве боје шал” и многим другим, да би на крају Радован Радишић, на задовољство публике, ефектно завршио песмом “Волим да те волим”.
Публика је певала заједно са извођачима и сваки наступ пропратила великим пљеском. На крају, уз заједничко фотографисање и послужење, настављено је дружење у добром расположењу …
