У Клубу је тог топлог четвртка 30.01.2025. године, пред препуном салом, одржан већ традиционални годишњи програм посвећен српском светитељу Светом Сави, под називом “Најдоњи камен нашег постојања – Хиландар”. У пажљиво осмишљеном програму предане Јованке Ђатков, учешће су узели чланови драмске и музичке секције Клуба, као и хор “Мироносице”
Програм је отпочео поздравним речима руководиоца Клуба Славице Богдановић. Потом је агилна и свестрана Милена Радловачки најавила наступ афирмисаног хора “Мироносице” у коме је већ дуже активан члан. Хор је у свечаној атмосфери отпевао познату Светосавску химну, као и песму о Светом Сави. Присутна публика је снажним аплаузом поздравила наступ хора.
Наставило се у свечаној атмосфери “Беседом Светог Саве” коју је прочитала Јованка Ђатков, да би потом био представљен рецитал “Најдоњи камен нашег постојања – Хиландар”. Како је својевремено нагласио Матија Бећковић, “Хиландар је најдоњи камен нашег духовног постојања, осам векова ту Срби нису појели комад меса, нису лажно сведочили, нису се криво клели, нису ништа друго радили него се молили свакога дана онолико колико је одредио Свети Сава”.
Рецитал су успешно извели чланови драмске секције Милена Радловачки, Јелица Виројевић, Властимир Момиров, Јованка Ђатков, Милинко Вуковић и Славица Попов.
У пратњи нашег оркестра, који су чинили искусни хармоникаши Василије Маријану и Милорад Васић, Светислав Николић на органи и Зоран Кавалић на гитари, успешно је наступио Властимир Момиров са песмом “Нико нема шта Србин имаде”. Публика је потом бурним пљеском наградила Миодрага Грошина за рецитовање без читања песме “Свети Сава” Војислава Илића.
Милена Радловачки и Славица Попов су одлично отпевале изворне народне песме “Прелетеше птице ластавице” и “Маријо, дели, бела кумријо”. Славица Попов је потом рецитовала више пута награђивану песму наше чланице Биљане Грошин “Ка Хиландару”, док је Милена Радловачки у свом маниру извела познату народну песму “Шта ти је Стано мори”. Славица Попов је потом извела тематску песму “Српкињица једна мала”, а Властимир Момиров познату родољубиву песму, тугованку са Солунског фронта, “Креће се лађа француска”.
На самом крају, у родујлубивом штимунгу, сви извођачи заједно, предвођени Миленом Радловачки и хором “Мироносице”, гламурозно су се опростили од одушевљене публике родољубивом песмом Доситеја Обрадовића “Востани Сербије”.
